MOŽE LI ISTINA BITI JAČA OD PREVARANATA???

 

Kako korumpirani sudija Osnovnog suda u Novom Sad-u sudi protivzakonito,

a zamenik javnog tužioca falsifikuje sudsku dokumentaciju,

a sve u cilju zaštite prevaranata osiguravajućeg društva...

 

Nakon dostavljanja dokumentacije tužilaštvu za organizovani kriminal

isto dostavlja krivičnu prijavu protiv sudije višem javom tužilaštvu

koje odbija da pokrene potupak protiv sudije pod izgovorom

da je prijava "neosnovana" a dostavljani su dokazi da jeste osnovana!!!

 

***** VRANA VRANI OČI NE VADI *****

 

priča sledi kad se završi istraga...

 

 

ZAKON O KRIVIČNOM POSTUPKU (izdvojeni delovi bitni za slučaj)

Zabrana nasilja i iznuđivanja iskaza u krivičnom postupku
Član 9.
Zabranjeno je i kažnjivo svako nasilje nad licem lišenim slobode i licem kojem je sloboda
ograničena, kao i nasilje prema okrivljenom ili drugom licu koje učestvuje u krivičnom postupku,
odnosno iznuđivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili drugog lica koje učestvuje u
postupku.

Prava lica neopravdano osuđenog ili neosnovano lišenog slobode
Član 10.
(1) Lice koje je neopravdano osuđeno za krivično delo ili je bez osnova lišeno slobode, ima
pravo na rehabilitaciju, pravo na naknadu štete od države, kao i druga prava utvrđena zakonom.
(2) Svi državni organi su dužni da postupaju hitno radi ostvarenja prava iz stava 1. ovog člana.

Načelo istine i pravičnosti u krivičnom postupku
Član 13.
(1) Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno
utvrde činjenice koje su bitne za donošenje zakonite odluke.
(2) Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispitaju i utvrde kako činjenice koje
terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u prilog.

Pravno nevaljani dokazi
Član 15.
Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu
pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ili su pribavljeni,
odnosno izvedeni povredama ljudskih prava i osnovnih sloboda propisanih ustavom ili
ratifikovanim međunarodnim ugovorima.

Suočenje okrivljenog sa drugim licima
Član 97.
(1) Okrivljeni može biti suočen sa svedokom ili drugim okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne
slažu u pogledu važnih činjenica i ako organ koji vodi postupak smatra da postoji mogućnost da
se suočenjem to neslaganje razjasni.
(2) Suočeni će se postaviti jedan prema drugom i od njih će se zahtevati da jedan drugom,
gledajući se u oči, naizmenično ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o
istinitosti onoga što su iskazali. Organ pred kojim se suočenje odvija može postavljati pitanja
licima koja se suočavaju. Tok suočenja, ponašanje i izjave suočenih se unose u zapisnik, a mogu
se, ako organ koji vodi postupak, to smatra celishodnim, zvučno i video snimiti. Snimak suočenja
se prilaže zapisniku kao njegov sastavni deo i može se koristiti kao dokaz.

Način saslušanja svedoka
Član 109.
(1) Svedoci se saslušavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. Svedok je dužan da
usmeno svedoči.
(2) Svedok će se prethodno opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa
prećutati, a zatim će se upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo. Svedok će
se i upozoriti da nije dužan da odgovara na pitanja predviđena u članu 106. ovog zakonika i ovo
upozorenje će se uneti u zapisnik.
(3) Posle toga, svedok će se pitati za ime i prezime, ime oca, ili majke, zanimanje, boravište,
mesto i godinu rođenja i njegov odnos sa okrivljenim i oštećenim. Svedok će se upozoriti da je
dužan da o promeni adrese ili boravišta obavesti sud.
(4) Svedok će se pitati da li ima tehničke mogućnosti da bude pozivan elektronskom poštom ili
drugim elektronskim prenosiocem poruka i da li ako takve mogućnosti poseduje, samo on ima
pristup računaru, odnosno ima lozinku za otvaranje elektronske pošte i mogućnost da
elektronskim putem potvrdi prijem poziva na takav način, pa da li pristaje da se poziva na takav
način, ako se pojavi potreba njegovog ponovnog saslušanja.
(5) Prilikom saslušanja maloletnog lica, naročito ako je ono oštećeno krivičnim delom,
postupiće se obazrivo da saslušanje ne bi štetno uticalo na psihičko stanje maloletnog lica. Ako je
to potrebno, saslušanje maloletnog lica obaviće se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog
stručnog lica.
(6) Posle opštih pitanja, svedok se poziva da iznese sve što mu je o predmetu poznato, a
zatim će mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i razjašnjenja iskaza koji je dao.
Prilikom saslušanja svedoka nije dozvoljeno služiti se obmanom niti postavljati takva pitanja u
kojima je već sadržano kako bi trebalo odgovoriti. Svedok će se uvek pitati otkud mu je poznato
ono o čemu svedoči.
(7) Svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica.
Istovremeno se mogu suočiti samo dva svedoka. Na suočenju svedoka primeniće se odredbe
člana 97. stav 2. ovog zakonika.
(8) Oštećeni koji se saslušava kao svedok pitaće se da li želi da u krivičnom postupku
ostvaruje imovinskopravni zahtev.

Dopunsko veštačenje
Član 135.
Ako u mišljenju veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u
tačnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem
veštaka, zatražiće se mišljenje drugih veštaka ili će se preduzeti novo veštačenje sa drugim
veštacima.

 

Uvid u zapisnik i potpisivanje zapisnika
Član 208.
(1) Saslušano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u postupku, kao i stranke, branilac
i oštećeni ako su prisutni, imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita,
odnosno može im se omogućiti da ostvare uvid u zapisnik. Na to je dužno da ih upozori lice koje
preduzima radnju, a u zapisniku će se naznačiti da li je upozorenje učinjeno i da li je zapisnik
pročitan. Zapisnik će se uvek pročitati ako nije bilo zapisničara, i to će se naznačiti u zapisniku.
(2) Zapisnik potpisuje saslušano lice. Ako se zapisnik sastoji od više listova, saslušano lice
potpisuje svaki list. Ako saslušano lice odbije da potpiše zapisnik ili da stavi otisak prsta,
zabeležiće se to u zapisniku i navešće se razlog odbijanja.
(3) Na kraju zapisnika potpisaće se tumač, ako ga je bilo, svedoci čije je prisustvo obavezno
pri preduzimanju istražnih radnji, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili čiji se stan pretresa.
Ako zapisnik ne piše zapisničar (član 205. stav 2), zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji.
Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadržinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva
svedoka, osim ako nije mogućno da se obezbedi njihovo prisustvo.
(4) Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kažiprsta desne ruke, a zapisničar će ispod
otiska upisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogućnosti da se stavi otisak desnog
kažiprsta stavlja otisak nekog drugog prsta, u zapisniku će se naznačiti od kojeg je prsta i sa koje
ruke uzet otisak.
(5) Ako saslušano lice nema obe ruke - pročitaće zapisnik, a ako je nepismeno - zapisnik će
mu se pročitati, i to će se zabeležiti u zapisniku.
(6) Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku će se naznačiti dan i čas kad je
nastao prekid, kao i dan i čas kad se radnja nastavlja.
(7) Ako je bilo prigovora u pogledu sadržine zapisnika, navešće se u zapisniku i ti prigovori.
(8) Zapisnik na kraju potpisuje lice koje je preduzelo radnju i zapisničar.

Zvučno i video snimanje dokaznih radnji
Član 210.
(1) Sve preduzete radnje u toku krivičnog postupka se, po pravilu, zvučno snimaju. Javni
tužilac ili istražni sudija može odrediti da se izvođenje dokazne radnje snimi i uređajima za video
snimanje. O tome će se prethodno obavestiti lice koje se saslušava, koje se poučava da ima
pravo da zatraži reprodukovanje snimka, radi proveravanja date izjave.
(2) Ako je na glavnom pretresu vršeno video snimanje, veće može iz opravdanih razloga
odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju.
(3) Snimak mora da sadrži podatke iz člana 206. stav 1. ovog zakonika, podatke potrebne za
identifikaciju lica čija se izjava snima i podatak u kom svojstvu se saslušava. Kad se snimaju
izjave više lica, mora se obezbediti da se iz snimka može jasno razaznati ko je dao izjavu.
(4) Na zahtev saslušanog lica, snimak će se odmah reprodukovati, a ispravke ili objašnjenja
tog lica će se snimiti.
(5) U zapisnik o dokaznoj radnji ili u zapisnik o glavnom pretresu uneće se da je izvršeno
snimanje, ko je snimanje izvršio, da je lice koje se saslušava prethodno obavešteno o snimanju,
da je snimak reprodukovan i gde se snimak čuva, ako nije priložen spisima predmeta.
(6) Javni tužilac, istražni sudija ili predsednik veća može odrediti da se snimak u celini ili
delimično prepiše. U tom slučaju on će prepis pregledati, overiti i priključiti zapisniku o
preduzimanju dokazne radnje.
(7) Snimak se čuva u sudu do vremena do kog se čuva i krivični spis.
(8) Javni tužilac, istražni sudija ili predsednik veća može dozvoliti da učesnici postupka koji
imaju opravdan interes, pomoću uređaja za zvučno snimanje, zabeleže izvođenje dokazne
radnje.
(9) Snimci iz prethodnih stavova ovog člana ne mogu se javno prikazivati bez pismenog
odobrenja stranaka i učesnika snimljene radnje.

Pravo prisustvovanja glavnom pretresu

Član 316.
(1) Glavni pretres je javan i njemu mogu prisustvovati punoletna lica, a uz dozvolu
predsednika veća i maloletna lica koja su navršila 16 godina.
(2) Lica koja prisustvuju glavnom pretresu ne smeju nositi oružje ili opasno oruđe, osim čuvara
okrivljenog i pripadnika pravosudne straže, koji mogu biti naoružani.

Lica na koja se ne odnosi isključenje javnosti i upozorenje na dužnost čuvanja tajne
Član 318.
(1) Isključenje javnosti se ne odnosi na stranke, oštećenog, njihove zastupnike, punomoćnike i
branioca.
(2) Veće može dozvoliti da glavnom pretresu na kome je javnost isključena, prisustvuju
sudijski, odnosno tužilački pomoćnici i pripravnici, sudski savetnici, kao i pojedina službena lica i
naučnici koji se bave proučavanjem kriminaliteta i koji imaju opravdan interes da prisustvuju
glavnom pretresu, a na zahtev optuženog, može to dozvoliti i njegovom bračnom drugu, njegovim
bliskim srodnicima i licu sa kojim optuženi živi u vanbračnoj zajednici.
(3) Predsednik veća će upozoriti lica koja prisustvuju glavnom pretresu na kome je javnost
isključena, da su dužna da kao tajnu čuvaju sve ono što su na pretresu saznala i upozoriće ih da
odavanje tajne predstavlja krivično delo.

Suđenje u odsustvu optuženog
Član 328.
(1) Optuženom se izuzetno može suditi u odsustvu samo ako je u bekstvu ili inače nije
dostižan državnim organima, a postoje naročito važni razlozi da mu se sudi iako je odsutan.
(2) Rešenje o suđenju u odsustvu optuženog na predlog tužioca donosi veće.
(3) Na rešenje iz stava 2. ovog člana se može uložiti žalba o kojoj rešava veće iz člana 24.
stav 6. ovog zakonika, a ako je to veće donelo rešenje o suđenju u odsustvu, onda veće
neposredno višeg suda. Uložena žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Opšta pravila saslušanja svedoka i veštaka na glavnom pretresu
Član 355.
(1) Prilikom saslušanja svedoka i veštaka na glavnom pretresu, shodno će se primenjivati
opšte odredbe o njihovom saslušanju.
(2) Svedok koji nije saslušan neće, po pravilu, prisustvovati izvođenju drugih dokaza.
(3) Pre saslušanja svedoka, predsednik veća će ga opomenuti na dužnost istinitog i potpunog
svedočenja i upozoriće ga da lažno svedočenje predstavlja krivično delo, pa će ga potom ako nije
zaklet u istrazi, pozvati da pre saslušanja položi zakletvu, a ako je svedok položio zakletvu u
istrazi, opomenuće ga na već položenu zakletvu.
(4) Pre saslušanja veštaka, predsednik veća će veštaka upozoriti na njegovu dužnost davanja
nalaza i mišljenja po pravilima struke i veštine i po svom najboljem znanju i upozoriće ga da
davanje lažnog nalaza i mišljenja predstavlja krivično delo, pa će potom pozvati veštaka koji nije
zaklet da pre veštačenja položi zakletvu, a ako je zakletvu već položio, opomenuće ga na
položenu zakletvu.
(5) Veštak svoj nalaz i mišljenje izlaže usmeno na glavnom pretresu, a ako je veštak pre
glavnog pretresa pripremio pisani nalaz i mišljenje, predsednik veća može dozvoliti da ga pročita,
a potom će se nalaz i mišljenje priložiti zapisniku.
(6) Veće u izuzetnim slučajevima može odlučiti da se umesto pozivanja veštaka kome je
povereno veštačenje, samo pročita nalaz i mišljenje, ako se zbog prirode veštačenja ne može
očekivati potpunije objašnjenje pisanog nalaza i mišljenja, ili ako iz važnih razloga saslušanje
veštaka nije moguće, odnosno nije celishodno. Ako oceni da je to potrebno s obzirom na ostale
izvedene dokaze i primedbe stranaka, odnosno branioca (član 363), veće može naknadno
odlučiti da se neposredno sasluša veštak.
(7) Ako se kao svedok saslušava lice mlađe od 14 godina, veće može odlučiti da se za vreme
njegovog saslušanja isključi javnost.
(8) Ako maloletno lice prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oštećeni, udaljiće se iz
sudnice čim njegovo prisustvo nije više potrebno.


Postavljanje pitanja svedoku ili veštaku
Član 356.
(1) Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka ili veštaka, članovi veća, tužilac,
optuženi, branilac, oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik mogu svedoku, odnosno veštaku
neposredno postavljati pitanja.
(2) Veštak može svedoku ili drugom veštaku postavljati pitanja neposredno samo po
odobrenju predsednika veća, a predsednik veća može veštaku odobriti da pitanja optuženom
postavlja neposredno.
(3) Predsednik veća će, ako smatra da je to celishodno, a posebno ako je više puta zabranio
pitanje nekog od lica iz stava 1. ovog člana, ili su pitanja tih lica očigledno usmerena na
odugovlačenje krivičnog postupka, odnosno ne služe razjašnjenju odlučnih činjenica, odlučiti da
lica navedena u stavu 1. ovog člana, osim članova veća, mogu postavljati pitanja svedoku,
odnosno veštaku samo preko predsednika veća.
(4) Predsednik veća će zabraniti pitanja ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono
nedozvoljeno (član 96) ili se ne odnosi na predmet. Ako predsednik veća zabrani postavljanje
određenog pitanja ili davanje odgovora, stranke, odnosno branilac, mogu zahtevati da o tome
odluči veće.

 

Postupak sa saslušanim svedocima i veštacima
Član 358.
(1) Saslušani svedoci i veštaci ostaju u sudnici ako ih predsednik veća po saslušanju
stranaka, odnosno branioca, sasvim ne otpusti ili ne naredi da se privremeno udalje iz sudnice.
(2) Po predlogu stranaka, odnosno branioca ili po službenoj dužnosti, predsednik veća može
narediti da se saslušani svedoci i veštaci udalje iz sudnice i da se docnije ponovo pozovu i još
jednom saslušaju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i veštaka.

REDOVNI PRAVNI LEKOVI
1. Žalba na presudu prvostepenog suda
a) Pravo na izjavljivanje žalbe
Rok za izjavljivanje žalbe i dejstvo žalbe
Član 387.
(1) Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od 15
dana od dana dostavljanja prepisa presude.
(2) Blagovremeno izjavljena žalba ovlašćenog lica odlaže izvršenje presude.

v) Osnovi zbog kojih se presuda može pobijati
Žalbeni razlozi
Član 391.
Presuda se može pobijati:
1) zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka;
2) zbog povrede Krivičnog zakonika;
3) zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
4) zbog odluke o kazni, meri upozorenja, meri bezbednosti, oduzimanju imovinske koristi,
troškovima krivičnog postupka, imovinskopravnim zahtevima, kao i zbog odluke o objavljivanju
presude putem sredstava javnog obaveštavanja.

Bitne povrede odredaba krivičnog postupka
Član 392.
(1) Bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji:
1) ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili
sudija-porotnik koji nije sudio na glavnom pretresu ili koji je pravnosnažnom odlukom izuzet od
suđenja;
2) ako je na glavnom pretresu sudio sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti (član 39.
tač. 1. do 6);
3) ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakoniku
obavezno, ili ako je optuženom, braniocu, oštećenom kao tužiocu ili privatnom tužiocu, protivno
njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku
prati tok glavnog pretresa (član 8);
4) ako je protivno ovom zakoniku bila isključena javnost na glavnom pretresu;
5) ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog
tužioca ili predloga oštećenog, odnosno odobrenja nadležnog organa;
6) ako je presudu doneo stvarno nenadležni sud ili ako je sud nepravilno odbacio optužbu
zbog stvarne nenadležnosti, osim ako je presudu za krivično delo iz nadležnosti nižeg suda,
doneo viši sud;
7) ako je optužba prekoračena (član 375. stav 1);
8) ako je presudom povređena odredba člana 406. ovog zakonika;
9) ako se presuda zasniva isključivo na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne
može zasnivati;
10) ako je izreka presude nerazumljiva.
(2) Bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji i:
1) ako je izreka presude protivrečna sama sebi, odnosno razlozima presude, ili ako u presudi
nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, odnosno ako su ti razlozi nejasni ili protivrečni,
odnosno ako o odlučnim činjenicama postoji protivrečnost između onog što se navodi u razlozima
presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili
zapisnika, a to je bilo od uticaja na zakonito i pravilno presuđenje;
2) ako sud u toku postupka, nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog
zakonika, a to je bilo od uticaja na zakonito i pravilno presuđenje.
Povrede Krivičnog zakonika
Član 393.
Povreda Krivičnog zakonika postoji ako je Krivični zakonik povređen u pitanju:
1) da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo;
2) da li ima okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
3) da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može
primeniti;
4) da li je odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju
uslovnog otpusta, prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu;
5) da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora i izdržane kazne, odnosno zabrane iz
člana 168. stav 2. ovog zakonika, kao i svakog drugog oblika lišenja slobode u vezi sa krivičnim
delom.
Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje
Član 394.
(1) Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kad je
sud neku odlučnu činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio.
(2) Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi
dokazi.

g) Postupak po žalbi
Podnošenje žalbe i njeno odbacivanje
Član 396.
(1) Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za
sud, protivnu stranku, branioca i oštećenog.
(2) Neblagovremenu (član 410. stav 1) ili nedozvoljenu (član 410. stav 2) žalbu odbaciće
rešenjem predsednik veća prvostepenog suda.
(3) Predsednik veća prvostepenog suda odbaciće žalbu kao nedozvoljenu ako je izjavljena
samo zbog odluke o krivičnoj sankciji, ukoliko nije zakonom moguće izricanje blaže krivične
sankcije.
Dostavljanje žalbe na odgovor i dostavljanje žalbe drugostepenom sudu
Član 397.
(1) Ako žalbu nije odbacio, predsednik veća prvostepenog suda će primerak žalbe dostaviti
protivnoj stranci i oštećenom (čl. 193. i 194) koji mogu u roku od osam dana od dana njenog
prijema podneti sudu svoj odgovor na žalbu.
(2) Odmah po isteku roka iz stava 1. ovog člana ili po prijemu blagovremeno datih odgovora
na žalbu, predsednik veća prvostepenog suda će žalbu, odgovor na žalbu i sve spise dostaviti
drugostepenom sudu.
(3) Ako je podneseno više žalbi ili više odgovora na njih, predsednik veća prvostepenog suda
će odmah po isteku roka iz stava 1. ovog člana ili po prijemu poslednjeg blagovremenog
odgovora za žalbu, sve žalbe i odgovore na žalbu, zajedno sa svim spisima, dostaviti
drugostepenom sudu.

Pretres pred drugostepenim sudom i pozivanje određenih lica
Član 401.
(1) Pretres pred drugostepenim sudom održaće se samo ako je potrebno da se povodom
žalbe zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izvedu novi dokazi ili ponove već
ranije izvedeni dokazi i ako postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu
na ponovni glavni pretres, kao i u slučaju iz člana 412. stav 5. ovog zakonika, ako drugostepeni
sud ne odlučuje u sednici veća.
(2) Na pretres pred drugostepenim sudom pozivaju se optuženi i njegov branilac, tužilac,
oštećeni, zakonski zastupnici i punomoćnici oštećenog, oštećenog kao tužioca i privatnog
tužioca, kao i oni svedoci i veštaci za koje sud odluči da se saslušaju.
(3) Ako je optuženi u pritvoru, predsednik veća drugostepenog suda preduzeće potrebne mere
da se optuženi dovede na pretres.
(4) Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac ne dođe na pretres pred drugostepenim sudom,
neće se primeniti odredba člana 326. stav 2. ovog zakonika.

Tok pretresa pred drugostepenim sudom
Član 402.
(1) Pretres pred drugostepenim sudom počinje izveštajem sudije izvestioca ili predsednik veća
(član 398. stav 6), koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe.
(2) Po predlogu ili po službenoj dužnosti pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi
žalba, a po potrebi i zapisnik o glavnom pretresu.
(3) Posle toga, pozvaće se žalilac da obrazloži žalbu, a onda protivna stranka da mu odgovori.
Optuženi i njegov branilac imaju uvek poslednju reč.
(4) Stranke mogu na pretresu iznositi nove dokaze i činjenice.
(5) Tužilac može, s obzirom na rezultat pretresa, u celini ili delimično odustati od optužnice ili
izmeniti optužnicu u korist optuženog. Ako je javni tužilac odustao od optužnice u celini, oštećeni
ima prava predviđena u članu 61. ovog zakonika.

d) Granice ispitivanja prvostepene presude
Povrede zakonskih odredbi koje se ispituju po službenoj dužnosti
Član 404.
Drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali mora uvek po
službenoj dužnosti ispitati:
1) da li postoji povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 392. stav 1. tač. 1. i 5. do 10.
ovog zakonika i da li je glavni pretres protivno odredbama ovog zakonika održan u odsustvu
optuženog, a u slučaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuženog;
2) da li je na štetu optuženog povređen Krivični zakonik (član 393).

Ograničenje pozivanja na žalbeni razlog
Član 405.
(1) Na povredu iz člana 392. stav 1. tačka 2. ovog zakonika žalilac se može pozvati u žalbi
samo ako tu povredu nije mogao izneti u toku glavnog pretresa, ili je izneo, ali je prvostepeni sud
nije uzeo u obzir.
(2) Žalbu iz razloga propisanog u članu 394. stav 2. žalilac može uložiti samo ako u žalbi učini
izvesnim da za dokaze na kojima zasniva žalbu nije znao u vreme održavanja glavnog pretresa,
ili da je na glavnom pretresu odmah čim je saznao za određeni dokaz, predložio njegovo
izvođenje, ali je predsednik veća to odbio.
Zabrana preinačenja na gore
Član 406.
Ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu.
Podrazumevajući sadržaj žalbe zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja
Član 407.
Žalba zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ili zbog povrede krivičnog
zakona izjavljena u korist optuženog sadrži u sebi i žalbu zbog odluke o krivičnoj sankciji i
oduzimanju imovinske koristi (član 393).